Moj računar

Мој рачунар

Rad hard diska

https://www.youtube.com/watch?v=iZo8XHo_2N0

Када се кликне на иконицу Мој рачунар ( Мy  Computer)  , добија се  прозор који показује све спољашње меморијске уређаје који се налазе у рачунару.

moj kompjuter

У нашем примеру рачунар има три хард диска- C:, D:, Е:. Поред хард дискова рачунар има и дискетну јединицу А:, затим ДВД јединицу F:, ЦД јединицу G: и флеш меморију Removable Disck H:.

У свакодневном животу меморија се преводи као памћење. Код рачунара меморија представљ уређај на коме се чувају подаци. Све информације које се чувају у рачунару Најчешће се чувају на спољашњој меморији, хард диску.

Информације које представљају целину којом рачунар може да обавља одређене послове, назива се датотека.

Датотека може да садржи програм, и тада се назива програмска датотека; ако садржи податке, назива се датотека података. Датотека се назива на енглеском file.

Датотека је документ израђен у неком програму.

Најчешће рачунари имају само један хард диск, који је издељен на више партиција.

Спољашње меморије су великог капацитета. Њихова величина стално се повећава, Тако да није потребно памтити „ највећи капацитет“ хард диска, јер већ после неколико месеци он више није највећи.

Организација фасцикли и датотека

Када би се имена свих датотека ( фајлова) уписивала само на једно место, било би веома тешко пронаћи ону која је потребна. Због тога се спољашње меморије деле на целине, у које се смештају датотеке са сродним информацијама. Тако се на пример, у посебан део на диску смештају датотеке које представљају текстове, у посебан део датотеке са музиком итд.

Ти посебни делови на диску називају се фасцикле или омотнице (Фолдер) .

Омотнице или фасцикле се називају и директоријуми или каталози. У оквиру једне фасцикле може да се налази друга фасцикла. Та друга фасцикла назива се потфасцикла дате фасцикле. Скуп свих фасцики Може се посматрати као дрво код којег је основна фасцикла корен, а остале фасцикле су његове гране.

Испред неких фасцикли налази се  знак +, а испред неких знак -. Знак  + обавештава корисника да се у оквиру те фасцикле налази једна или више потфасцики. Знак – указује да су све потфасцикле, ако их има , видљиве.

Основна спољња меморија је хард диск, осим ње спољње меморијр су:

  • Флопи диск или дискета
  • Компакт диск или ЦД,
  • Дигитални вишенаменски диск ДВД и
  • Флеш меморија

СПОЉАШЊЕ МЕМОРИЈЕ

Дискета

Дискета или Флопy је спољашња меморијска јединица коју су има ли срарији рачунари. Некада су рачунари као спољашњу јединицу меморије имали само дискетну јединицу, на коју су уписивани програмии подаци које је требало сачувати.

У дискетну јединицу убацују се дискете, које представљају медиј за чување података.. На слици је приказана дискета од 3,5 инча.

Дискета од 3,5 инча налази се у пластичном заштитном омоту. Ниједан њен део није откривен, а на пластичном омоту се нслсти покретан метални правоугаони део који се приликом убацивања у дискетну јединицу помера и омогућава приступ дискети и омогућава приступ глави за читање и упис података.

Хард диск     https://www.youtube.com/watch?v=iZo8XHo_2N0

Тврди или чврсти диск (енгл. хард диск – хард диск) је врста секундарне меморије. Подаци се снимају магнетним путем, у концентричним круговима (цилиндрима) на површини тврдих округлих плоча (дискова).

Хард диск је уређај који служи за упис и читање података.У металном кућишту налази се више дискова причвршћених за заједничку осовину. Између сваке од ових плоча налазе се по две магнетне главе које служе за упис и чирање података. Магнетне главе се крећу хоризонтално напред-назад да би дошле до жељеног места на диску, а диск ротира; слагањем ова два кретања постиже се бржиприступ, а самим тим и бржи упис , односно читање података. Хард диск је релативно осетљив уређај и стога се несме излагати никаквим ударцима јер може доћи до оштећења, а самим тим и до губитка свих података. Изглед хард диска дат је на слици

ЦД Ром

Компакт диск (скраћено: ЦД, енгл. Цомпацт дисц) је оптички медијум за похрањивање дигиталних података. Први примерци компакт диска су произведени почетком 1980-их година у компанијама „Пхилипс“ и „Сонy“,  и то као медијуми за похрањивање музичких података и замена за тадашњи носач звука – гтамофонску плочу.Касније је тај формат проширен на снимање других врста података. Као ЦД-РОМ (енгл. Цомпацт диск – реад онлy меморy) се краје 20. века користио као медијум за снимање свих врста података за персоналне рачунаре

ДВД

Дигитал Версатиле Дисц (скраћено ДВД )  је носилац података , оптички драјв доста већег капацитета него његов претходник ,ЦД (Цомпацт Дисц). ДВД је потички диск који се користи као врста медија за висококвалитетно складиштење података,  а у масовној употреби  углавном служи за складиштење филмова.ДВД је изворно била скраћеница за дигитал видео дисц.

Advertisements